Okovi od srebra za ikone i krstove

Simbolika okivanja

Ne zna se kada je započeta tradicija okivanja ikona. Pravoslavna umetnost ima svoje okvire, ali ponekad izađe i van njih. Verovatno je taj korak učinjen iz ljubavi i poštovanja prema ikonama.

Prve ikone nisu imale okove ali su ljudi, prvenstveno u znak zahvalnosti, počeli da darivaju omiljene ikone, to jest Gospoda, Bogorodicu i svetitelje, koje one izobražavaju.

Okovi za ikone su najčešće izrađivani od srebra, nekada sa pozlatom, dragim kamenjem, sa finim gravurama i bordurama. Danas većina čudotvornih i najlepših ikona pravoslavlja ima okov. Nekada je taj okov samo detalj, mali ukras, ponekad oreol, a često prekriva i celu ikonu.

Setite se samo ikone Trojeručice iz manastira Hilandara. Smatra se za jednu od najvećih svetinja Svete Gore, uz to je najznačajnija ikona kod Srba. Po predanju nju je živopisao apostol i jevanđelist Luka, prvi slikar hrišćanstva.

Treću ruku koja je iskovana od srebrnog lima je dodao Sv. Jovan Damaskin, koji je bio veliki pobornik poštovanja ikona u vreme ikonoboračke jeresi. Zbog svedočenja ljubavi prema ikonama, ikonoborci su mu odsekli ruku, ali mu je Presveta Bogorodica nakon usrdne molitve iscelila odsečenu ruku.

Možda je on bio prvi priložnik jednog okova za ikone?

Okivanje ikona je mukotrpan i zahtevan posao, jer je teško ulepšati (a ne pokvariti) nešto što je samo po sebi lepo...

Naša radionica se bavi i ovom delatnošću, uskoro ćemo postaviti neke fotografije.

 

Bogorodica Trojeručica

Ikona Bogorodica Trojeručica, manastir Hilandar